Пећ и Метохија у Другом светском рату

Пећ и Метохија у Другом светском рату. Окупацију Метохије и Пећи извеле су немачко-италијанске снаге уз подршку албанских квислинга. У августу 1941. године Метохија и велики део Косова анектирани су од стране италијанског окупатора и присаједињени Великој Албанији. У Пећи је било седиште префектуре (округа) са око 100.000 становника. Седишта префектура су постојала још и у Призрену и Приштини.

Оружане формације албанских квислинга су палиле и пљачкале српска насеља. Из Метохије је протерано око 47.000 Срба, од којих су из пећког среза 18.500.

Народни отпор окупационом поретку настао је спонтано. У Пећи је 7. јула 1941. формиран војни комитет за Косово и Метохију. У јесен, прве ратне године, формиран је Метохијски народно-ослободилачки партизански одред позадинског типа, са 5 батаљона. Прве акције-диверзије, извођене су у Руговској клисури, око Дечана и Истока. Витомирички батаљон, у одбрани свог села, децембра 1941. године, водио је жестоку борбу против надмоћнијег непријатеља.

Изолованост партизанских јединица, праћена масовном албанском издајом и колаборацијом са окупационим снагама, онемогућавала је размах ослободилачке борбе. Зато из пећког среза, као и из целе Метохије и Косова, одлазе појединци и групе бораца, који се укључују у партизанске јединице стваране на подручју Шар планине, Македоније и Јужне Србије.

После капитулације Италије, у Пећ и Метохију су ушле немачке јединице које су удружене са албанским квислинзима наставиле са још жешћим терором против српског живља. До средине 1944. године није било значајнијих партизанских акција и борби.

Јуна 1944 године, на обронцима Караормана, код Струге, формирана је Прва косовско-метохијска бригада. У јесен исте године, косовско-метохијске јединице, удружене са другим јединицама народно-ослободилачке војске Југославије и снагама отечествено-фронтовске војске Бугарске, ослободиле су Косово и Метохију, после шестонедељних борби са Немачком армијском групом „Е“ која је била у повлачењу.

Пећ је ослобођена 17. новембра 1944. године без борби за сам град, али после огорчених борби са добро утврђеним балистима и вулнетарима у селима поред Пећи.

Масовни албански устанак против српске и југословенске државе, угушен је у фебруару 1945. године и тиме коначно завршен период борби у Метохији и на Косову. Нове власти су, после Другог светског рата, учиниле велику неправду избеглом српском становништву, којем су онемогућиле повратак на своје предратне поседе, доношењем Закона о забрани повратка колониста. На тај начин је онемогућен повратак великог броја Срба на своја огњишта, а уједно је омогућен и легализован боравак и даљи живот огромног броја Албанаца на туђим (српским) имањима. Таква политика имала је за резултат да се простор Метохије и већи део Косова етнички очисти од Срба и поред чињенице да Срби чине аутохтоно становништво Косова и Метохије.