Први светски рат

Први светски рат. Метохија и Пећ уживали си плодове слободе само до друге половине 1915. године. Наиме, у најтежим данима Првог светског рата, крајем 1915. године, Метохија и Пећ су били у центру војних и политичких догађања од значаја за судбину Србије и српске војске.

У Пећи су, децембра 1915. боравили врховна команда, влада и команде свих армија. Из Пећи је руковођено повлачењем српске војске према Црној Гори и Албанији.

У Пећи су донесене одлуке од великог војног и политичког значаја. Најзначајније су избор правца и начина повлачења и обезбеђења, позадинског снабдевања и збрињавања војске и народа.

Органи власти и грађани Пећи и Метохије су пружили материјалну и сваку другу помоћ исцрпљеној српској војсци која се повлачила.

Пећ су окупирале аустроугарске јединице остајући у овој области од 08.12.1915. до октобра 1918. Окупаторске власти и њихови сарадници из редова Арбанаса примењивали су терор, пљачку и убиства готово истим мерама и методима како су то чиниле и турске окупационе власти.

После пробоја солунског фронта и брзог продора српских снага на свим правцима, Пећ је ослобођена 10.10.1918. године. Ослободиле су је четничке јединице Косте Пећанца, а затим су у град ушле и снаге које су пристизале са солунског фронта.

После ослобоћења, органи власти су предузели низ мера на економском, културном, просветном о у другим областима развоја Пећи и Метохије.

 

После првог светског рата на црквеном сабору 1919. године, покренуто је питање уједињења свих српских архиепископија, митрополија и епископија новонастале државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од Васељенске патријаршије из Цариграда и цркве матере затражен је благослов о уједињењу. Свети Архијерејски синод је тражени благослов, односно одлуку издао, а посебна делегација Васељенске патријаршије дошла је у Београд и предала Св. Архијереском синоду Српске православне цркве „томос“ о признању и уједињењу српских црквених организација из Србије и Црне Горе, са Карловачком и Далматинском митрополијом и о присаједињењу епархија Старе и Јужне Србије, које су до тада биле под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Након тога, обнова Српске православне патријаршије завршена је 1924. у Пећи „светом месту наше националне црквене прошлости“, када је краљ Александар Карађорђевић по старом обичају увео патријарха Димитрија у „Стари сто српских патријарха“. Тај црквени чин је у исто време био и државно – политички акт, који се изводио по државном церемонијалу. Српска црква поново је подигнута на ниво патријаршије.

Младој власти, у тек ослобођеном Косову а нарочито у Метохији, као и у дужем претходном периоду, велике проблеме су задавали качаци, односно добро организовани арбанашки бандити и злочинци, посебно у периоду 1919 – 1924.

У управно-административном погледу Пећ и Метохија ушле су у Зетску и Косовску област. Након формирања бановина (1929) Пећ и Метохија су у саставу Зетске бановине са седиштем на Цетињу. Период између два светска рата протекао је у настојањима да се превазиђе наслеђена заосталост у привредно и културно просветном плану. У оквиру аграгне реформе земља је додељивана ономе ко је обрађивао. На упражњене поседе, сеоске утрине и друге слободне парцеле насељене су породице учесника ослободилачких ратова 1912-1920.