Слава у митрополији

Поштовани пријатељи,

У недељу, 11.9.2016. године, делегација Завичајног клуба Пећанаца у Београду у саставу: Саво Радоњић, Предраг Шћепановић, Зоран Ануфријев и Бранислав Оровић, на позив свештеника градске цркве у Пећи оца Слободана и оца Николе и домаћина славе, присуствовала је празнику Усековања главе светог Јована Крститеља.
Домаћин је био г-дин Миомир Брковић, Пећанац са пребивалиштем у Крагујевцу. Он се, заједно са својом браћом Мирославом и Владимиром, свештеницима Слободаном и Николом, пријатељима и кумовима Драганом Божовићем и Гораном Микићем и члановима њихових породица истински потрудио да се овај велики дан обележи онако како то и доликује. А у присуству знатног броја људи – становника косовско-метохијских села, монахиња и монаха из манастира Пећке Патријаршије и Високих Дечана – то је било побожно, свечано и достојанствено.
Након тога смо, у пратњи љубазних пријатеља који су нас и дочекали, обишли Пећку Патријаршију и Високе Дечане и у разговору са монахињама и монасима провели дивне тренутке. На наше велико задовољство, сазнали смо од мати Харитине да је „шам-дуд” у патријаршијском дворишту, кога је засадио српски архиепископ Сава други, син Стефана Првовенчаног, у одличном стању.
Обећали смо себи да ћемо чешће долазити у што већем броју, да ћемо им увек бити на услузи и пуни јаких и лепих утисака вратили смо се за Београд.

Председник Завичајног клуба Пећанаца,
Саво Радоњић

Путовање у Пећ

Поштовани пријатељи,

У периоду 17 – 18 јуна 2016. године, успешно је реализовано још једно путовање за Пећ, на које се, у организацији Завичајног клуба Пећанаца у Београду, већ традиционално одлази сваке године у јуну месецу.

У складу са унапред дефинисаним планом путовања, прво се посетило Градско гробље у Пећи, након чега се отишло у Пећку патријаршију.

Сваки од 54 путника, колико нас је било у аутобусу, могао би путовање описати на свој начин, али заједнички утисак свих, а посебно оних који су први пут путовали за Пећ након 17 година је да је све протекло у најбољем могућем реду.

Нажалост, пећко гробље је, због временских прилика које су ишле на руку ионако бујној вегетацији, прилично ’’зарасло’’, тако да су многи имали озбиљних потешкоћа да пронађу гробове својих најмилијих.

Сложили смо се да трајно решавање тог проблема треба уврстити међу приоритетне активности Завичајног клуба Пећанаца. Верујемо да ћемо уз подршку СПЦ и локалне самоуправе Града Пећи успети да се изборимо и са тим изазовом.

Пећка патријаршија, као и увек, сија пуним сјајем и зрачи пуном лепотом. Задовољно смо приметили, а то су нам посведочиле и монахиње са којима смо разговарали, да Патријаршију скоро свакодневно посети велики број ходочасника из Србије, региона, Европе…

Овом приликом желимо да се захвалимо сестринству манастира, на челу са мати Харитином, на срдачном пријему и прелепим тренуцима које смо провели на том светом месту.

Захваљујемо се свештеницима градске цркве у Пећи (Митрополије), посебно оцу Слободану, који је све време нашег боравка у Пећи био са нама и био нам на услузи.

На крају, захваљујемо се Косовској полицијској служби и њеним припадницима на веома коректном и професионалном односу.

С поштовањем,

Саво Радоњић,
Председник Завичајног клуба Пећанаца у Београду